Naslov je inačica poznatog stiha, ali manje nas zna da je original u pjesmi Štrigovčana Josipa Keresturija (1739. – 1794.) Nikaj na svetu lepšega ni čije dvije zadnje strofe od ukupno devet glase:
Martinje dojde, krstil ga bum,
Vince postane, napil se bum.
Kume moj dragi, daj se na pi’,
Jošče nas ne bu, daj ga se vži’!
Denes al’ zutra mrtev nam glas,
Vince ostane, ne bude nas.
Kume moj dragi, daj se napi’,
Jošče nas ne bu, daj ga se vži’!
Ove godine je već tradicionalno, mala ali vrlo vrijedna skupina članova HKD Pomurje sudjelovala na proslavi Martinja u Svetom Martinu na Muri. Za pripremu odličnog gulaša i veselu atmosferu na našem štandu su se pobrinuli Boris Hozjan, Josip i Leon Benko, Slavko Bošnjak, i obitelj Jalšovec. Usprkos hladnom vremenu hrabro su izdržali cijeli dan, a kako je to izgledalo možete vidjeti na fotografijama.
Tko je bio sveti Martin?
Martinje ili blagdan svetoga Martina je dan koji se diljem srednje Europe slavi u skladu s tradicijom i mnogim običajima: 11. studenoga je datum na koji je 397. godine pokopan Sveti Martin iz Toursa.
Sveti Martin rodio se 316. (ili 317., prema drugim izvorima) u Sabariji (danas Szombathely, zapravo Subotica!) kao sin rimskoga tribuna. Polazio je katehetske škole, no pod očevom prisilom je postao vojnik. Jašući kao vojnik kraj francuskog grada Amiensa, ugledao je pred vratima siromaha pa mu je darovao dio svoga vojničkog plašta. Te mu se noći ukazao Isus, zaogrnut darovanim komadom tkanine. Martin je ostavio vojnički poziv, vratio se u Panoniju i posvetio se apostolatu te je proglašen u Toursu 371. za biskupa. Umro je 8. studenog 397., a pokopan je 11. studenog. Spomendan mu je 11. studenoga i taj se dan slavi kao Martinje: u skladu s običajima i tradicijom, za slavlje se peče guska, a tijekom slavlja krsti mlado vino.
No, kakva je veza Martina i vina i zašto „krštenje mošta“?
Veza je jedino preko godišnjeg kalendara: početak studenog shvaća se kao kraj vinogradarskih poslova, mošt fermentira u vino, a kako je 11. studenog upravo sv. Martin, taj je dan uzet kao završna svečanost. Zbog toga je mjesec studeni u kajkavskom području nazvan martinščak.
Zašto se za Martinje priprema pečena guska?
Prema legendi se sramežljivi i skromni Martin sakrio kad su ga morali zarediti za biskupa, otkrile su ga guske gakanjem.
Krštenje mošta!
Ceremonija krštenja mošta u vino bazira se na usmenoj predaji i etnografskim tekstovima o Martinju te Križevačkim štatutima, zapisima iz davne 1696. godine. Tradicijska kultura ruralnih prostora njegovala je ove običaje. Običaj Martinja u ruralnim sredinama oduvijek je bio obilježen slavljem vinara i njihovih obitelji tako da bi se pilo i veselilo u njihovim kućama ili kletima.
CEREMONIJA KRSTA VINA:
Dosel bu dosel, Sveti Martin
on ga bu krstil, ja ga bum pil
kumek moj dragi daj se napi
dugo nas ne bu
daj se ga vzi
Došel bu došel sveti Martin,
On ga bu krstil, ja bum ga pil…
Kumek moj dragi daj se na pij,
Dugo nas ne bu daj se ga vžij…
Vinček naš, koji jesi, v lagvu, vu flaši, vrčku, v pletenki ili v kupici,
Zlevli se još dugo let i z gustušom v gute i požerake naše,
Presvetli pamet našu, kakša je takša je.
Nek dojde k nam fina duha tvoja,
I nek navek bode z nami dobra vola tvoja,
Kak doma, tak i v pelnici, pri kleti ili pak vu vikendici,
Na igrališču, vatrogasnoj zabavi ili pre zadrugi,
Pre vuzmenki, pre ogju kre šume,
I se po sud de se, i da se, najdemo pre kupici.
Ne pusti nas krej od punoga vrčka
I ne oslobodi nas nigdar od vinske žeje.
Oslobodi nas od sega unoga kaj bi nas moglo posvaditi med sobom,
Od sih, sumji tračov, hude vole i hudih jezikov
Šteri bi se mogli zavleči vu nas i rezdvojiti nas.
Oslobodi nas od sakoga zla
Koje bi našemu želocu, našim nogama,
Ili još huje, glavi, naškoditi moglo.
Dej nam dobro raspoloženje,
Navek i se po sod,
Naročito kaj se tak lejpo veseli si skup čim vejč pot najdemo.
Grej nas bar tak kak nas greje ljubav,
Ili pak suha bukovina v žerečoj peči.
Budi navek za pravicu, slogu, veselje i pošteje.
Nej sam naše nego i lucko.
U ime oca lovca, sina gutavca i čučavca,
duha kopitanca šteri po jarkaj nagaja pijanca.
Amen.
Zdravo mladi moštek,
Bodi jaki i močni
Pun dobrote i miline.
Bodi blagoslovljen med novim vinom.
Naj nam nigdar sfaliti,
I navek i se po sod skrbi za nas žejne,
Se do smrti naše
Amen.
LITANIJE:
Dobra kaplica, OKREPI NAS
Juha z rezancaj, Kisela repa z rebrecaj, Grah pretepeni, Kuruzni žgonci, Čurke z zeljem, Beli bubregi z lukom, Šmarglin z šalatom, Fanjki s pekmesom, Fini štrukli od sira, DOJDI K NAM
Zmožna jakost vinska, Pune kupice, OHRABRITE NAS
Dragi trsek, Lejpi grozdek, POMOZI NAM
Od praznoga lagva, Od malog prihoda, Od dosadnih gostov, Od hude babe i babjega jezika, Od postele pod stolom, Od svaje z sosedaj, Od preslabog špricara, OSLOBODI NAS
Vinček naš, šteri jesi v kriglinu, vlej se v gute naše, rasvetli pamet našu, dojdi k nam plemenita duha tvoja, i dobra vola tvoja, kak vu kleti i v lagvu, tak i v glavaj našaj. Jakost svoju dej nam denes i zutra, i ne pušćaj nas od pune brenke. Piti dosta daj nam još dugo i ne otpusti nas od punoga kriglina kak i mi ne odpušćamo nikoga. Ne otpelaj nas v praznu pelnicu. Oslobodi nas od vinske žeje i sakoga zla kaj bi nam bilo gda i bilo kak naškoditi moglo.
Zdravo vino rumeno, jakosti puno i nek bu nam saka dobrota z tobom. Bodi blagoslovleno i sake fale vredno med novim vinom i blagoslovlen rod tvoj na trsu i v lagvu. Staro vino, kak mati novoga vina, skrbi za okrepu nas žejnih navek dok gut bu nas na svejtu i dok gut bo nam po požerakima moglo teči. Vu ime oca lovca, sina gutavca i štucavca, i duha kopitanca šteri po grabi nagaja pijanca.
A: Renata Lugomer-Pohajda
